Pravoslavni vernici obeležavaju početak Vaskršnjeg posta. Ovaj post naziva se i Veliki i Veligdanski, zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja. Naziva se i Časni zato što obuhvata vreme stradanja Isusa Hrista. Uz uzdržavanje od jake i mrsne hrane, još važnije za post je uzdržavanje od gneva, loših misli i dela.
Vaskršnji post uvek počinje u ponedeljak – prvi ponedeljak posta naziva se Čisti, kao i prva sedmica posta.
Običaj je da se tokom prve – Čiste nedelje, sprema cela kuća. Veruje se da je danas dobro započeti velike poslove, jer će biti uspešni.
Vaskršnji post traje 48 dana, i najduži je post u toku godine, koji se završava praznikom Vaskrsenja.
Vernici koji poste ceo post trebalo bi da poste na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava post na ulju i konzumiranje vina.
Takođe, na praznike Blagovesti i Cveti može da se jede riba.
U našem narodu je poznato da većina ljudi posti uglavnom prvu i poslednju sedmicu posta, i to na vodi.
Tokom Velikog posta vernici pristupaju pokajanju, praštanju i molitvi, a cilj je da dostojno dočekaju najveći hrišćanski praznik.
Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četrdeset dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz iskušnja koja mu je postavio nečastivi.
Život svakog pravoslavnog hrišćanina treba da bude u trudu. Bez našeg duhovnog i telesnog truda, potpomognutog Božjom blagodaću, nemoguće je osloboditi se sile greha i sjediniti sa Gospodom. Zato post u pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka ni u jednoj hrišćanskoj vrlini.
Milostinjom hranimo dušu
Na post nailazimo u mnogim religijama, mada on jedino u pravoslavnom hrišćanskom predanju dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na telesno uzdržanje već podrazumeva i trud duše u vrlinama.
Post je postojao i u starozavetnoj Crkvi, Božja zapovest o postu data je još praocu Adamu u raju. Tek kada je prekršio zapovest posta, Adam je pao u slastoljublje i gordost.
Evo kako nas Sveti Jovan Zlatousti uči šta je istinski post:
“Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neće hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje.”
Post je neraskidivo povezan sa milostinjom i zato nas stari hrišćanski pisci uče da višak novca koji uštedimo na umerenoj ishrani u periodu posta možemo da udelimo kao milostinju siromašnim i bolesnim te tako uskrativši suvišno telu darujemo potrebno duši.
